НАЈ НАУЧНИЦИ

Овде су дати неки српски научници и по нешто о сваком од њих.

 
 Никола Тесла 

Никола Тесла (1856-1943) је један од највећих проналазачких и научних умова у читавој историји човечанства. Наш славни научник је оставио за собом више од 700 изума. Без његових изума не би било могуће замислити савремену технологију и савремено доба. 
Најзначајнији Теслини изуми и открића су:
*Први електромотор на наизменичну струју (1887)
*Теслин трансформатор ,за производњу високог напона високе фреквенције (1891)
*На пољу расвете у својој лабораторији је користио флуоресцентна светла и        изумео неонско осветљење
*Теслин изум радија и бежичног преноса података (1898)
*Електрични мотор који се данас примењује од индустријских машина до кућних  апарата.


                                                                                                   Михајло Пупин

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године у селу Идвор у Банату. Отац Константин и мајка Олимпијада су били земљорадници, имали су десеторо деце. 
Пупин се школовао у Идвору, Перлезу, Панчеву, Прагу.
Михајло Пупин 1874. године одлази у САД. Студирао је на Колумбија колеџу, а затим је студирао математику и физику на Кембриџу у Великој Британији (1883-1885) и Берлину (1885-1889) где је докторирао из области физичке хемије. Наставничку и научну каријеру започео је као наставник математике и физике на Универзитету Колумбија у Њујорку 1889. године. Пупин је поред научне делатности, осмислио много проналазака од којих је патентирао 24. Добитник је многих награда и признања за свој свеобухватни рад као и Пулицерову награду за аутобиографско дело "Са пашњака до научењака". Ради је на развоју и усавршавању телефона.
Умро је 12. марта 1935. године у Њујорку.
 
        
                                                                                             Милева Марић - Ајнштајн

Милева Марић-Ајнштајн је рођена у Тителу (тадашња Аустроугарска) 19. децембра 1875. године. Милева је била српска матеметичарка. Радила је у пољу физике и математике. Била је супруга Алберта Ајнштајна. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа непознат и предмет је бројних полемика.

Умрла је 4. августа 1948. године.


                                                                                          Михаило Петровић Алас

Михаило Петровић Алас(1868-8. јун 1943) био је један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине. По свом научном раду и резултатима Михаило Петровић спада у највеће српске математичаре, једини математичар међу 100 најзнаменитијих Срба. Његова заслуга је посебно велика што је био оснивач београдске математичке школе.
Постао је дописни члан Српске краљевске академије и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. Редовни члан Српске краљевске академије постао је 1899. године (имао је 31 годину). Био је члан академија наука у Прагу, Варшави и Букурешту и члан више научно-математичких друштава у свету. Конструисао је хидроинтегратор и са њиме освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године.  Када је 1905. године Велика школа прерасла у Београдски универзитет међу првих осам професора који су даље бирали цео наставни кадар био је и Михаило Петровић Алас. Постао је почасни доктор Београдског универзитета 1939. године. Исте године је награђен орденом Светог Саве првог реда.


                                                                                                        Јован Цвијић 

 Највећи српски географ Јован Цвијић је рођен у Лозници, 12. В 1865. године. Студије је завршио у Бечу.Године 1893. Цвијић је постао редовни професор Велике школе, а јануара 1900. године члан Српске академије наука.Проучавањима Србије и Балканског полуострва дао је велики допринос оснивању геоморфологије, антропогеографије и научне географије у Србији.Основао је Географски завод, а 1910. године основао је Географско друштво и стално се бринуо о уређивању Гласника Географског друштва.Последњих година свог живота радио је своје велико дело Геоморфологије од које су две књиге изашле, а трећу није успео да заврши јер га је смрт претекла.Умро је 16. И 1927. године у Београду.